Ресавска 58, Београд

ЗНАМЕНИТИ ПРОФЕСОРИЗНАМЕНИТИ ПРОФЕСОРИ

ЗНАМЕНИТИ ПРОФЕСОРИ

 

 

 

Гимназија „Свети Сава“, баштини традицију славне и угледне Четврте мушке гимназије. То значи и да се поноси својим бившим професорима, од којих су многи били славне и истакнуте личности – политичари, књижевници, историчари, универзитетски професори, теолози, научници, уметници.

 

Један од директора ове гимназије био је Лука Лазаревић, писац и политичар, министар просвете у Краљевини Србији.

 

ЗНАМЕНИТИ ПРОФЕСОРИ

 

Међу првим професорима ове школе, одмах по оснивању, били су песник Сима Пандуровић, каснији митрополит Јосиф Цвијовић, композитор Милоје Милојевић, сликар Љуба Ивановић, математичар и револуционар Сима Марковић. Између два светска рата професори ове гимназије били су књижевници Стеван Јаковљевић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Душан Матић, Никола Трајковић и Владимир Вујић; књижевни историчар Радосав Меденица; историчар Васо Чубриловић; црквени историчар Ђоко Слијепчевић; теолог Радован Казимировић; сликар Коста Хакман.

 

 

И после Другог светског рата, иако у мањој мери, било је неколико угледних професора који су име стекли и на другим пољима: геолог Петар Шобајић, књижевник Анте Цетинео, етнограф Петар Булат, сликар Живан Вулић, преводилац Јаков Салечић.

 

 

 

 

 

 

 

Милош Црњански (1893-1977) почео је да ради у Четвртој мушкој гимназији школске 1922/23. године где је дошао из панчевачке гимназије.

 

Управо за време своје професуре у овој школи Црњански је објавио своја знаменита дела – Сеобе (1929), Љубав у Тоскани (1930), Књигу о Немачкој (1931), те поему Сербиа (1926). Предавао је српски (српско-хрватско-словеначки) језик, историју и земљопис.

 

Решењем Министарства просвете од 28. октобра 1924. године, из Треће мушке гимназије премештен је у Четврту мушку гимназију професор Момчило Настасијевић (1894-1938). Био је већ на путу књижевне афирмације. У то време настајала је његова збирка приповедака Из тамног вилајета, коју ће објавити три године доцније. Упоредо са наставничком каријером, стварао је своја дела настала у трагању за ”матерњом мелодијом” – драму Међулушко благо (1927), те збирку песама Пет лирских кругова (1932).

 

Настасијевић је врло предано и савесно обављао своје наставничке дужности, као професор српског (српско-хрватско-словеначког) језика и француског језика.

 

Иначе, породица Настасијевић нераскидиво је везана за Четврту мушку гимназију. Поред Момчила, у овој школи је три деценије, од школске 1927/28. године, па све до пензионисања, физику и математику предавала његова сестра Славка, а ученици ове гимназије били су његова браћа Славомир и Светомир.

 

 

 

Момчило Настасијевић и

Милош Црњански као професори

Четврте мушке гимназије

 

 

Гимназија „Свети Сава“, баштини традицију славне и угледне Четврте мушке гимназије. То значи и да се поноси својим бившим професорима, од којих су многи били славне и истакнуте личности – политичари, књижевници, историчари, универзитетски професори, теолози, научници, уметници.

 

Један од директора ове гимназије био је Лука Лазаревић, писац и политичар, министар просвете у Краљевини Србији.

 

 

Међу првим професорима ове школе, одмах по оснивању, били су:

 

песник Сима Пандуровић,

митрополит Јосиф Цвијовић,

композитор Милоје Милојевић,

сликар Љуба Ивановић,

математичар и револуционар Сима Марковић.

 

Између два светска рата професори ове гимназије били су књижевници:

Стеван Јаковљевић,

Милош Црњански,

Момчило Настасијевић,

Душан Матић,

Никола Трајковић

и Владимир Вујић;

књижевни историчар Радосав Меденица;

историчар Васо Чубриловић;

црквени историчар Ђоко Слијепчевић; теолог Радован Казимировић;

сликар Коста Хакман.

 

 

И после Другог светског рата, иако у мањој мери, било је неколико угледних професора који су име стекли и на другим пољима:

 

геолог Петар Шобајић,

књижевник Анте Цетинео,

етнограф Петар Булат,

сликар Живан Вулић,

преводилац Јаков Салечић…

 

 

Момчило Настасијевић и

Милош Црњански као професори

Четврте мушке гимназије

 

Милош Црњански (1893-1977) почео је да ради у Четвртој мушкој гимназији школске 1922/23. године где је дошао из панчевачке гимназије.

 

Управо за време своје професуре у овој школи Црњански је објавио своја знаменита дела – Сеобе (1929), Љубав у Тоскани (1930), Књигу о Немачкој (1931), те поему Сербиа (1926). Предавао је српски (српско-хрватско-словеначки) језик, историју и земљопис.

 

 

 

Решењем Министарства просвете од 28. октобра 1924. године, из Треће мушке гимназије премештен је у Четврту мушку гимназију професор Момчило Настасијевић (1894-1938). Био је већ на путу књижевне афирмације. У то време настајала је његова збирка приповедака Из тамног вилајета, коју ће објавити три године доцније. Упоредо са наставничком каријером, стварао је своја дела настала у трагању за ”матерњом мелодијом” – драму Међулушко благо (1927), те збирку песама Пет лирских кругова (1932).

 

Настасијевић је врло предано и савесно обављао своје наставничке дужности, као професор српског (српско-хрватско-словеначког) језика и француског језика.

 

Иначе, породица Настасијевић нераскидиво је везана за Четврту мушку гимназију. Поред Момчила, у овој школи је три деценије, од школске 1927/28. године, па све до пензионисања, физику и математику предавала његова сестра Славка, а ученици ове гимназије били су његова браћа Славомир и Светомир.